Svetislav Basara, kolumna za dnevni list Danas
Biće održan jednog tmurnog dana, u ne tako dalekoj budućnosti, na svečanoj inauguraciji u Domu Narodno-Kozačke Skupštine Srbije, u prisustvu predstavnika srpskog građanstva, seljaštva i - kako bi to prošlo bez nje, Nade Dr Macure koja će nam tog jutra - pored uobičajenih saveta da pijemo puno tečnosti i da se odenemo slojevito - preporučiti da za tu zgodu obučemo kožne gaće. Nije obavezno da budu crvene boje.
Slušaj 'vamo, marvo - tako će nekako započeti Rogonjin inauguracioni solilokvij - davno sam ja došao, samo me - rastrzani između Evropske unije i Rusije, zaokupljeni međusobnim prepičkavanjima, drusnim guzama i razjapljenim međunožjima pevaljki, zabavljeni farmama, zadrugama, vojnim, gej i grand paradama - niste primetili ili ste se, pre će biti, pravili da me ne primećujete, ili ste možda - ni to nije isključeno - mislili da sam neko drugi, recimo ona Neočekivana sila koja dolazi niotkuda i rešava stvar...
Počujte sad šta će vam reći Rogonja. Društvo koje posle dvesta godina srljanja i potucanja, oranja nosom i drljanja dupetom, nije naučilo sledećih nekoliko stvari: 1. Da mala, jadna, bedna, besputna, drljava, razvaljena i bezakona država tehnički nije u stanju da silom oružja (koje, uzgred, i nema) napravi istu takvu jadnu i bednu, samo pet puta veću državu. 2. Da se bajonetima može svašta učiniti, ali da se na njima ne može sedeti. 3. Da batina ima dva kraja koje Fortuna svaki čas okreće. 4. Da društvo koje saborno i iz dubine kolektivne duše prezire i koje pet sitnih para ne daje na autoritet ustava, zakona i kulture po sili nužde mora večno grcati u neustavnosti, bezakonju i nekulturi autokratija (raznih boja) 5. Da (po sopstvenoj proceni) "bolji deo" tog društva, koji od novinarke koja radi intervju sa predsednikom države - ma kakvi i predsednik i država bili - potajno očekuje da predsednika ispičkara, popljuje i potom umlati, pa da posle vrhušku "boljeg dela" dovede na vlast, a koji bi - viđi sad vraga - ako bi novinarka počem postupila tako, a pokušaj studijske smene vlasti iz nekog (kog li Bože) razloga propao, licemerno graknuo da je to "strašno", "nečuveno" i da "zaslužuje najstrožu kaznu", takvo društvo - kažem vam ja, Rogonja - nije baš da zaslužuje da dibidus ne postoji, ali će od danas i ninje i prisno i vo vjeki vjekov postojati pod mojim, Rogonjinim, uslovima, unekoliko različitim od onih "vaših uslova" pod kojima ste onomad hteli u EU...
Možda se pitate - šta će posle biti. Evo šta. Neće Rogonja čestito ni završiti inauguracionu govoranciju, a polovina Srbije će početi da skandira "Ro-go-nja, Sr-bi-ne", dočim će se druga polovina povući u mutlake i kafiće da lamentira kako nikada nije bilo gore nego pod Rogonjom.
Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklame ispod, unapred smo zahvalni
