Svetislav Basara, kolumna za dnevni list Danas
Hajde da stvar postavimo malo drugačije pa da ne kažemo da je naš drug, krle22 uvek dopola u pravu, nego da spada u grupu (sve ređih) optimista koji dopola punu čašu vide kao polupunu (sa tendencijom da se napuni do vrha), a ne kao polupraznu, sa tendencijom da se isprazni do dna.
Prekjuče se Krle oglasio u Danasu saopštenjem za javnost povodom u Famoznom pomenutog Vulinovog velelupinga o nepotrebnosti daljeg postojanja Srbije ukoliko Aco Srbin ne pobedi. Piše Krle da je i on, kao i ja, negde pročitao izjavu Žaka Kustoa ovdašnjih visokih gastrointestinalnih traktova, saglasan je Krle sa mojom malenkošću - iako to malo nežnije formuliše - da Vulin ne preza od hevimetalnog lupetanja, ali - viđi sad vraga - dodaje da on Vulina nije lično čuo da to kaže i da bi otuda Vulinov lupet lako mogao biti karabudževina iz "fotošopa" (!) nekog antivučićevskog zlonamernika, što će reći dubara, koja se od pre izvesnog vremena na srpskom kaže - spin.
Dosuvši time malo vode u polupuni vučićevski pehar, Krle se momentalno poduhvatio da odaspe nešto tečnosti iz ionako polupraznog opozicionog čokanja, pa se okomio na neki Pajtićev tvit u kome je Bojan rezilio premijerku, Brnabićevu, zbog nekakvih nebuloza o slobodi medija. Ko biva... Nije Ana rekla ono što je Bojan tvitovao da je rekla, nego je rekla nešto drugo, a Pajtić je to spinovao. I pročaja, Reciprocitet, bato!
Sada ću srpskom narodu, senatu i Krletu ispričati jednu poučnu, a istinitu priču koja se dogodila pre - gle koincidencije - tačno pedeset godina, 1967, na otvaranju HE Bajina Bašta kome je prisustvovao Josip Broz lično. Budući da JB nije imao običaj da otvara prodavnice nameštaja - a da TV Pink u ono vreme nije postojao (ne bi mu, inače, ni Tito odoleo) - svako njegovo pojavljivanje u javnosti bilo je čudo, religiozni događaj ravan docnijem ukazanju Gospe u Međugorju, ali i prava žeravica za lokalna rukovodstva i opštinske komitete koji su kjerkegorovski - dakle u strahu i drhtanju da Tita veledočekaju, a da nešto ne zabrljaju - iščekivali Visokog Gosta, grešna mi duša, umal po navici - ne napisah Visoko Dupe.
Na tom davnom otvaranju HE sve je išlo kao podmazano do trenutka kada je - nakon presecanja vrpce - jedan lokalni prvoborac, vatreni komunista, u želji da opštenarodno oduševljenje i ovacije dovede do vrhunca iza glasa povikao: "Živeo najveći sin naših naroda i narodnosti, Njegovo Veličanstvo Drug Tito". Pričao mi je moj (nažalost pokojni) drug koji je svečanosti prisustvovao u svojstvu predsednika bajinobaštanske omladine da je istog trenutka na tribini nastao muk i da su se mnogi rukovodioci već ugledali pred streljačkim strojem, ali da je stvar takoreći momentalno "izvadio" lično Tito rekavši dežurnom pobočniku (a čulo se i preko razglasa): "Mičite ovog luđaka". Iz gornje priče Krle (a i Vučić) bi trebalo da izvuku naravoučenije da su luđaci nepredvidivi i neizbežni, ali da ih treba micati.
Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklame ispod, unapred smo zahvalni
