Zoran Kesić i ekipa Njuz.net-a, kolumna az nedeljnik NIN
Nedelja između dve kolumne u NIN-u retko kada ume da bude prazna i nesadržajna. Prosto nam dođe da se saglasimo sa izjavom ministra inostranih poslova Ivice Dačića da bi bilo lepo da i naš život bude dosadan kao život građana u Švedskoj i Finskoj. Iako je često baš on taj koji život građana Srbije čini tako uzbudljivim, i to ne na lep način.
Prethodnu sedmicu otvorila je priča o tome kako su donatori Srpske napredne stranke potukli sve teorije verovatnoće kada su onomad čak 6.789 simpatizera dragoj partiji uplatili identičan iznos od 40.000 dinara.
Često imamo običaj da kažemo kako je u Srbiji sve moguće. I naučno gledano jeste, ali kolika je verovatnoća da se nešto što je moguće zaista i desi? Pa, recimo da u Srbiji verovatnoća da se nešto desi raste sa porastom nivoa bizarnosti događaja.
Teorija verovatnoće, kao disciplina koja se bavi analizom slučajnih fenomena, u Srbiji bi trebalo, pored slučajnih promenljivih događaja i stohastičkih procesa, da sadrži i koeficijent suludosti događaja.
Tako bi se brojni fenomeni dali mnogo lakše objasniti po vrlo jednostavnoj formuli: ako zvuči nemoguće – desilo se. Tako bismo mogli sa mnogo većom sigurnošću da utvrdimo kolika je verovatnoća da 6.789 ljudi, koji sasvim slučajno imaju baš po 40.000 dinara viška, simpatiše baš jednu istu partiju i odluči da taj novac pokloni njoj umesto svojim ukućanima, rodbini ili prijateljima. Tipujemo na 40.000:1.
Zatim je ista ta stranka obeležila devet godina rada. Dobro, rada. Postojanja. Šefu stranke Aleksandru Vučiću zasmetalo je to što je televizija N1 emitovala neverovatnih osam sekundi više Dačićevog nego njegovog govora, iako je Vučićev, naravno, bio neuporedivo epohalniji. A pošto to niko nije našao za shodno da primeti, morao je on sam.
„Žao mi je što se američkoj televiziji N1 moj govor nije dopao, ja mislim da je bio ozbiljan, da je bio odgovoran, da je govorio o tome u kom smeru Srbija treba da ide u budućnosti, a možda vam se i zato nije dopalo“, napravio je Vučić skromnu, ali nadasve ozbiljnu, odgovornu analizu svog nadasve ozbiljnog i odgovornog govora.
Predsedniku očigledno nije bilo od velike utehe to što svakodnevno dominira u količini zastupljenosti u svim medijima, toliko da premijerku Anu Brnabić „šije“ čak četiri puta po minutaži. Za sada još jedino vremenske prognoze odolevaju, ali samo je pitanje dana kada će nam prezenterka na nekoj televiziji reći nešto poput „Noćas nas očekuju obilne padavine, ali građani ne bi trebalo da brinu, predsednik je u svakom trenutku spreman da gologlav, bez ikakve kape i kišobrana, interveniše i zaštiti zemlju od kišnog udara“.
U trenucima koji su bili posebno teški za Aleksandra Vučića, izostala je nažalost podrška onoga ko najbolje ume da osokoli čoveka i ulije mu pozitivnu energiju. Govorimo naravno o Tomislavu Nikoliću. Zli jezici tvrde da nije bio pozvan na proslavu, drugi zli jezici kažu da nije hteo da dođe, a pouzdani izvori kažu da je baš tog dana morao da upiše i završi drugi fakultet, pa nije imao vremena.
Ipak, da ne bude baš sve tako crno, baš negde oko devetogodišnjice SNS-a i stodnevice Vlade Srbije, premijerka Ana Brnabić objavila je jednu lepu vest. U narednim mesecima biće, kako je rekla, objavljene konkretne aktivnosti za prelazak na „kešles“ ekonomiju. Verujemo da će implementacija biti brza i efikasna, jer narod je već spreman. Mnogi odavno žive bez keša.
Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklame ispod, unapred smo zahvalni
