Svetislav Basara, kolumna za dnevni list Danas
Daleko sam od primisli da seirim zbog nedaća u koje je zapao PSG Saše Jankovića, ali moram vas podsetiti da sam i Pokretu i Jankoviću još pre pola godine egzaktno predvideo šta će im se dogoditi, a šta će im se tek događati kad se zahukta beogradska kampanja, to ni baba Kurana ne može predvideti.
Prva, nazovimo je sistemska greška, bila je osvetnička motivacija Saše Jankovića da se uopšte upusti u politiku. Prisetimo se. Janković beše solidan ombudsman koji je - u granicama njegovih i naših skromnih mogućnosti - solidno obavljao svoj posao i koji se upravo tom solidnošću zamerio vlastima, koje su pak, ne bi li ga neutralisale, protiv Jankovića povele jednu dozlaboga prljavu kampanju sa sve lažnim optužbama za ubistvo prijatelja. Neko je potom u krugovima dvojke pomislio da bi se (opravdano) Jankovićevo nezadovoljstvo moglo udružiti sa (isto tako opravdanim) nezadovoljstvom jednog dela srpskog građanstva i seljaštva, što se na prezidencijalnim izborima pokazalo kao relativno uspešna kombinacija, ali se pri tom zaboravilo da je svih 16% glasača glasalo PROTIV Ace Srbina, a ne ZA Sašu Jankovića, a još manje za njegov program i njegove ideje, koje, pošteno govoreći, nikada nije ni imao.
Ja sam, recimo, sklon da poverujem da bi - da je počem Saša Janković na svemoćnom mestu Ace Srbina - u Srbiji bilo manje psihodelije, prostakluka i buke, ali sam siguran da bi većina drugih stvari ostala ista jer mi nije promaklo da ni Jankoviću ni njegovim visokim funkcionerima i savetnicima ni u jednom trenutku i ni na kraj pameti nije padalo da makar pomenu nužnost radikalne promene političkog sistema burazerskog samoupravnog muljanja i lopovluka. Sve se svelo na obećanja da "će biti bolje", što me je poizdalje podsetilo na govoranciju onog prostodušnog sovjetskog komesara koji je građanstvu nezadovoljnom zbog nestašica svega i svačega rekao da se strpi, da će uskoro biti svega, da će skorih dana svi imati čak i automobile, a kao dokaz da će to tako biti naveo da on automobil (i sve drugo što mu treba) već ima.
Da bi za Jankovića bilo bolje da se vrati ombudsmanstvu ili advokaturi, a slobodnim građanima da se organizuju na politički probitačniji način, konačno me je uverio jučerašnji napis u mojoj omiljenoj žutari, Blicu, iz koga sam se obavestio da se na jednoj privatnoj večeri, na kojoj mora da je bio poslužen paprikaš od gljiva ludara - Janković najozbiljnije nosio mišlju da predloži Vučiću da njega, Jankovića, postavi za premijera s ciljem da "se smire napetosti u društvu". Ne trčite sad pred rudu, nisam se uzibretio zbog Jankovićevih kolaboracionističkih namera, nego zbog njegove blažene naivnosti (da ne upotrebim težu reč), elementarnog nepoznavanja politike (ne samo srpske) i vere u čuda ili bar u dolazak neočekivane sile koja će jednom za svagda rešiti stvar.
Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklame ispod, unapred smo zahvalni
