Svetislav Basara, kolumna za dnevni list Danas
Sećate li se kad sam se pre nekoliko godina odao istraživačkom novinarstvu na temu - kako bi srpski narod i senat reagovali na hipotetičku vladu nacionalnog spasa u kojoj bi - naravno, nakon što pređu u zlatno pravoslavlje i prime srpsko državljanstvo - premijer i dva glavna ministra bili Majka Tereza, Franja Asiški i Mahatma Gandi?
Ako se sećate - u šta sumnjam - onda ćete se setiti da sam bio spreman da se opkladim u veliku sumu da bi posle samo tri meseca Majka Tereza bila proglašena za kurvu, Franja Asiški za siledžiju, a Mahatma Gandi za lopužu, a vi ćete bezbeli sada, nakon što sam vas podsetio, pomisliti, po kafićima telaliti i u Podfamoznom komentatorluku pisati da moja malenkost ponovo (a iz najnižih, komercijalnih pobuda) navraća vodu na vodenicu Ace Srbina, jer se ko biva, gornja moja tvrdnja može rastumačiti samo ovako: “Ako već ni Majka Tereze, ni Franja ni Mahatma ne bi zadovoljili vaše visoke kriterijume, prohteve i potrebe, onda ne bi trebalo da se čudite - a još manje da se bunite - što je na vlast zaseo Aco Srbin D.O.O. i ne namerava da ode pre nego što ostvari svoju viziju, koja je nakon posete Rusiji doživela malu modifikaciju, pa od pre neki dan glasi - “Beograd (i Srbija) pod vodom”.
Sad ćete, neprejebivi kakvi ste, istrčati pred rudu i pomisliti da će krenuti u “vađevinu” i ustvrditi da je sve to metafora i da ja to nisam mislio ozbiljno, ali ćete se - po tradiciji - zajebati u računu, jer to mislim sasvim ozbiljno, a zašto tako mislim, pokušaću da vam nacrtam, jer vam (čast retkim izuzecima) iz dupeta u glavu nikako ne dolazi da je negativna, nazovimo je opsednutost Acom Srbinom najplodnije tle za bujanje - nazovimo je - “pozitivne”, idolopokloničke, opsednutosti Acom.
Jasno mi je zašto Acina posluga i biračko telo od Ace očekuju da ih odvede u bolji život - posluga je bogato nagrađena, a biračko telo uredno dobija brašno, zejtin, sendviče i sapun - ali nije mi baš najjasnije - mada polako počinje da biva - zašto je “bolji”, “pristojniji” i “obrazovaniji” deo Srbije ogorčen što Aco i njih nije tamo odveo, samo u de lux aranžmanu, pa ih pitam šta su od Ace očekivali, jer i otvoreno lična priroda pizme ukazuje da se njeno poreklo krije u izneverenim očekivanjima.
Tu se, uzgred, krije i tajna sabornog animoziteta Srbalja (svih boja) prema Zoranu Đinđiću, koji nikoga nije hteo nikuda da “vodi”, nego je svima iza glasa govorio da se u životu vode sopstvenom pameću i snagama, unutar uređene države koja neće biti zavod za zapošljavanje, azil za psihopate i sigurna kuća za lopove, ali koju tek treba napraviti zajedničkim naporima svih njenih državljana. Ne bih da vam kvarim prednovogodišnje raspoloženje, ali utuvite tokom vikenda ovu misao velikih ljudi: Apsolutna moć jednog čoveka proporcionalna je nemoći društva u kome apsolutista hara.
Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklame ispod, unapred smo zahvalni
