Imam visoko mišljenje o dobrim namerama i političkoj visprenosti Jove Bakića, pa sam se tim pre malčice začudio pročitavši u njegovom novogodišnjem intervjuu Danasu da će na predstojećim velekasabskim izborima glasati za pokret Ne da(vi)mo Beograd...i da mu je, štaviše, žao što taj (u poslednje vreme poprilično nepokretni) pokret nije u koaliciju sa Belim, (pretpostavljam Preletačevićem) jer bi - kaže Jovo - bilo vrlo dobro da ta dva "antisistemska pokreta" osvoje značajan broj mandata.
Pre nego što zađem u sitna crevca - da ne kažem baš gastrointenstinalni antisistem - naše današnje kolumne, cenjenom publikumu skrećem pažnju da sam apsolutno saglasan sa Bakićevom tvrdnjom da će "oligarhijska svita srušiti samu sebe", a istovremeno Bakića podsećam da se samourušavanje - iliti narodski strmopizd - dogodio i prethodnoj "oligarhijskoj sviti", kao što se dogodio i onoj pre nje i kao što će se - ako se ne dogodi biblijsko čudo koje odavde uzalud prizivamo - dogoditi i onoj posle ove, a da se to događalo i da će nastaviti da se događa zato što po zemlji Srbiji tradicionalno haraju, žare i pale (pret)političke organizacije udruženog nerada i lopovluka koje se funkcionalnog političkog sistema klone kao đavo krsta i zato se - kada im istekne rok trajanja - te organizacije "ruše", "strmopižđuju" i pretvaraju u hajdučiju, umesto da nakon mirne smene vlasti pređu u konstruktivnu sistemsku opoziciju.
Nisu ljudi i "kadrovi" ti koji čine sistem, sistem je taj koji "pravi" i ljude i kadrove i prosperitet, ali da bi se to dogodilo, ljudi se prethodno moraju slobodnom voljom uklopiti u sistem, što je nama, Srbljima, kao slobodarskom narodu izgleda ispod časti, pa smo posledično prisiljeni da se po sili nužnosti uklapamo u nepredvidive tokove i hirove samovolje ovog ili onog tirjanina i njegovih "oligarhijskih svita".
Srpske vladajuće, ali i opozicione stranke - sve do jedne do srži antisistemske - prosto vape za "antisistemskim" pokretima poput NDBG i Belog Preletačevića - kojima, inače, svaka čast - pa čak priželjkuju i njihov solidan izborni rezultat, iz prostog razloga što im je - kada antisistemski pokreti uđu u varoški ili republički parlament - dovoljno u vr' glave trista-četiristo hiljada evra da neuobličenu antisistemsku i buntovničku energiju utemeljenu na pukom nezadovoljstvu pretvore u zadovoljstvo ii navrate na svoju "sistemsku" antisistemsku vodenicu. Gledali smo to u više navrata, zar ne. Ono što Srbiji treba jeste formiranje sistemske stranke - svejedno koje od umerenih boja - koja će kada nam istorija pruži poslednju šansu, strpljivim radom, a ne sviruckanjem Crvenom Banu i kurobecanjem po ulicama, uspostaviti sistem, a sistem će posle uraditi sve ostalo.
Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklame ispod, unapred smo zahvalni
