Svetislav Basara, kolumna za dnevni list Danas
Samo što je završeno (ako je završeno) višednevno verbalno streljanje Biljane Srbljanović, SPC je požurila da izda fatvu i odapne strelu na Zorannah Mihajlovićevu, popečiteljku ovdašnju, koja je - javno osporivši serbskom patrijarhu pravo da se pača u natalitetske poslove sekularne države - počinila teško krivično delo antisrpskog svetogrđa.
Uzrok raskola u doskora umilnoj simfoniji srpske crkve i (dela) srpske vlade bila je izjava patrijarha Irineja data - pazi sad - nekom tabloidu, u kojoj je NJegova svetost, bacajući anatemu na abortus, blagozjavila sledeće: "Dužni smo da obnovimo naš narod i da preporučimo našim materama da su dužne da rađaju decu po Božijem blagoslovu, i da na taj način ostanemo u istoriji, iako smo postradali."
Pre nego što zađemo u sitnija crevca, dužan sam napomenuti da sam ja - osim u kritičnim slučajevima koje i crkva odobrava - takođe protivnik abortusa, da za razliku od beogradske euromahale i krugova dvojke ne očekujem da se Crkva odriče svojih učenja i prilagođava duhu "modernosti", da crkvi, nadalje, ne osporavam pravo (u stvari obavezu) da se bori protiv čedomorstva, ali držim - i nastaviću da držim - da to treba da čini strpljivim pastirskim radom, a ne preko infernalnih tabloida, a pogotovo ne uz sasluživanje visokih dužnosnika države Srbije, koja je - ako ćemo pravo - osnovni uzrok mortaliteta u Srbiji.
Jer znate šta, ne mogu srpske majke - ma koliko ne abortirale i ma koliko udarnički rađale - isporađati onoliko dece koliko je srpska država u stanju na raznorazne načine postnatalno usmrtiti. Abortus je samo prva od opasnosti po život sa kojom se prosečan Srbin suočava; odmah nakon rođenja čekaju ga siromaštvo, bolesti (ide to jedno s drugim), propale škole, beda, očajanje, nezaposlenost, besmisleni (i sve besmisleniji) ratovi i - u srećnijim slučajevima - emigracija.
Avaj, arhijereji SPC - tačnije: njihov u tabloidnoj javnosti eksponirani deo - odavno su pastirski rad zanemarili u korist društvenopolitičke i nacionalne agitacije koja u obzir uzima isključivo brojno stanje, čisto biološku egzistenciju, zemaljski posed (Kosovo) i "ostajanje u istoriji" uprkos tome što smo - kako patrijarh reče - "postradali". Pa šta ako smo postradali? Zar ne treba da stradamo? Da tako nešto kaže doktor Šešelj, to bi, da kažemo, bilo razumljivo, ali kada to kaže patrijarh, koji je monah i teolog i koji bi morao znati da se Hristovim putem ne može ići bez stradanja, onda nam nema druge nego da sledimo njegov primer i da - kao i on - nađemo načina da udobno zasednemo na krst.
Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklame ispod, unapred smo zahvalni
