Svetislav Basara, kolumna za dnevni list Danas
Eh, šta ti je famozna srpska nesloga! Sabajle jutros pohodih podfamozni komentatorluk, čisto da vidim šta ta divna stvorenja rade, šta sanjaju, šta im se događa, kad tamo - kao božemeprosti na Zapadu - ništa novo osim novokomentatora, izvesnog "Vuje" koji je izvoleo blagonapisati kratko i jasno: "Nemogu da se složim sa ovim tekstom". I tačka. Čovek ima jasan stav. I to treba ceniti.
Ostali komentari na subotnju kolumnu o diktaturi mržnje, poglavito iz pera (tastatura) dežurnih neprejebivaca, behu posvećeni raskrinkavanju mog pokvarenjačkog nauma da se "braneći" Vučića dokopam ambasade u Paramaribu (Surinam). U pogledu, međutim, mržnje prema Vučiću, turobni svet antivučićevskog komentatorluka (postoji i provučićevski) malo se ili nimalo ne razlikuje od elitnog sveta krugova dvojke u kojima je javno i glasno izražavanje mržnje, ibretenija, gnušanja i gađenja prema Vučiću uobičajilo smatrati legitimacijom civilizovanosti, "demokratičnosti", pa čak i dobrog ukusa.
Nemojte sada trčati pred rudu, ne mislite da ću arlauknuti "volite se ljudi", "make love, not war", daleko sam od takvih primisli, stajem, štaviše - i to ne po prvi put - na branik ljudskog prava na mržnju, ako ni zbog čega drugog, a ono zato što su nam se decenije prisilnog uterivanja u ljubav - najpre bratstvojedinstvenu, potom svesrpsku - žestoko obile o glavu. A sad, đuturumi, dobro otvorite uši: da je međuljudska ljubav na ovom svetu masovna pojava, zakoni i države uopšte ne bi bili potrebni, ali to (znate valjda iz iskustva) uopšte nije slučaj, pa su zakoni napisani, a države izmišljene da bi se mržnja (zloba, zavist, etc.) saterali u dubine emocionalnih intima, koje su poznate samo Bogu, a u koje zakoni i države ne treba ni da se mešaju.
Ja opoziciji serbskoj i krugovima dvojke ič ne zameram što mrze Vučića, to je njihovo pravo - i on, uostalom, mrzi njih - ali im i te kako zameram što ne rade ništa drugo osim što ga mrze i što osnovano sumnjam da bi najmanje 75% pripadnika krugova dvojke i opozicije serbske naprasno zavolelo Vučića, samo kada bi se JSP najeo gljiva ludara i pripustio ih u vlast ili u unosne poslove. Ima još jedna stvar u ovom tekstu, sa kojom ćete se, nadam se, složiti, a kojoj smo se davno obavestili iz udžbenika psihologije za treći razred gimnazije, pa posle zaboravili gradivo. Mržnja je osećanje koje nanosi mnogo više štete mrzitelju nego omraženom i koje - kada preraste u masovnu mrziteljsku monomaniju - paralizuje sve stvaralačke energije. U nadi da će se "Vuja" složiti sa ovim tekstom, pozdravljam vas do sutra. Ukoliko osvane.
Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklame ispod, unapred smo zahvalni
