Svetislav Basara, kolumna za dnevni list Danas
Neka Skandinavski putopis još malo pričeka, nema potrebe žuriti, ne naplaćuje se putopisarina, danas ćemo se, umesto šetnjom po Kopenhagenu, zabaviti srpskom zaumnom matematikom i jednim od njenih najtežih problema - kvadraturom kruga dvojke.
Krenemo, dakle, na posao. "Krug dvojke" nije toponim, nego metafora, deo beogradske pseudomitološke topografije, kao što su to, na primer, "Bermudski trougao" ili "Kod konja" i to samo po sebi ne bi bio problem da ne postoji kritična masa individuuma koji drže da je "krug dvojke" mnogo više od toga i da biti rođen (i odrasti) u "krugu dvojke" podrazumeva apriornu privilegovanost, blanko poštovanje i - posledično - političku podršku šire društvene zajednice.
Postoji u Podmafoznom jedan komentator, tvrdokorni "dvojkaš" - potpisuje se krajnje skromno, "El Grande" - koji je, kako sam kaže, "pravo iz keve ispao na asfalt" i koji me kao eklatantnog "seljobera" neprestano deportuje u mesto rođenja, ali bi "El Grande" ipak bio samo traumatološki (ili pre psihijatrijski), ne i matematički problem, da vrlo slično njemu ne razmišljaju mnogi beogradski uglednici iz svih oblasti takozvanog života, pa i politike. Treba li reći da pomenuti uglednici - kao i "El Grande" - vrlo popreko gledaju na moje kritičke opaske o "krugovima dvojke" propuštajući da primete - kao što to i "El Grande" čini - da ja uopšte ne govorim ni o mestu, ni o ličnostima, nego o jednoj krajnje provincijalnoj psihologiji koja si laska da je evropska, građanska, demokratska i šta ti ja znam, zato što je situirana u strogom centru prestone megakasabe.
Slično kao što takozvana Prva Srbija životari u čvrstom uverenju da biti rođen kao Srbin po automatizmu znači biti dobar, gostoljubiv, mnogostradalan i istovremeno posednik svih istina i svih prava, takozvana Druga Srbija (koje, po Vesni Pešić, odavno nema) čvrsto veruje da je od Prve bolja - i da je sledstveno ona ta koja treba da u Srbiji vodi glavnu reč - samo zato što je rođena u "krugu dvojke", što ne sere po avliji, malo bolje vezuje čvor na mašni i ima skuplji laptop i više zuba nego "seljoberski" deo populacije.
U tome se, uzgred rečeno, krije tajna brze (i sve ubrzanije) propasti svih političkih projekata začetih u "krugu dvojke" zato što je razlika između psihologija i političkih filozofija Druge Srbije (i krugova dvojke) ista kao i razlika između hard core i soft pornića. Baš tako. Dobro je poznato - a piplmetri će mi dati za pravo - da hard core karambe imaju mnogo veću gledanost (čitaj - mnogo više glasača) nego erotske limunade u kojima akteri pokušavaju da se naguze a da im ne uđe. Ipak postoji, doduše samo u teoriji, rešenje kvadrature ne samo kruga dvojke nego i ostalih začaranih srpskih krugova, a ono se svodi na postepenu deprovincijalizaciju svih građana Srbije. Jedan čovek je to vaktile pokušao, pa je streljan, a sad mu podižu spomenik. Mislim - streljanju, ne čoveku.
Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklame ispod, unapred smo zahvalni
