Svetislav Basara, kolumna za dnevni list Danas
Pročitavši jučerašnje Famozno neprejebivci su zacelo pomislili: evo ga, nasmešila mu se ambasada u Surinamu, pa "brani" Acu Srbina, a drvlje i kamenje osipa na mnogostradalnu opoziciju i njenu goloruku rodbinu. Neprejebivci su, međutim (po običaju) u krivu jer sam ja opoziciji (i "građanskoj" Srbiji) zamerio - i nastaviću da zameram - što se protiv politike Ace Srbina "bore" politikom mržnje istog tog Ace Srbina, na isti imbecilan način na koji su, recimo - kada je Aco Srbin prihvatio EU agendu - prekonoć okrenuli ćurak naopako i krenuli da srpstvuju i patriotstvuju.
Uzmimo jedan primer opozicione imbecilnosti! Onomad, kada je Aco Srbin priredio prezidencijalnu veleinauguraciju - u kojoj (osim estetike) nije bilo ničeg zazornog - opozicija je našla za shodno da organizuje demonstracije, ali prekjuče, kada su Acini kadiluci oslobodili optužbe trojicu istaknutih ovdašnjih mrzitelja i huškača na linč (imena poznata redakciji), opozicija se zadovoljila nekolikim bledunjavim saopštenjcima, umesto da organizuje masovan protest protiv dekriminalizacije mržnje i javnih poziva na linč. Jeste, ali onomad beše proleće, vreme kao stvoreno za protestnu promenadu, a sada je mrtva jesen, duva košava, virusi haraju, ko da se lomata po ulicama i da se izlaže promaji i riziku od prehlade.
Ima tu još jedna stvar. Aco Srbin, njegova pretorijanska garda i njegovi medijski talibani jesu glavni dispečeri mržnje i masovne histerije, ali nisu njeni izumitelji, nego naslednici i nastavljači tradicija vajkadašnje srpske politike mržnje, lapidarno opisane u jučerašnjem Famoznom. JexS Tadić, ruku na srce, nije raspirivao mržnju, čak se beše odao i nacionalnim pomirenjima, ali - uz napomenu da se mirio uglavnom sa istaknutim mrziteljima, koji su strpljivo čekali (i dočekali) svojih ponovnih pet minuta - nije učinio ništa - ili bar ništa efikasno - na demontaži zaumne pseudomitologije i društveno poželjne, fingirane jurodivosti, glavnih proizvođača internacionalne i unutarnacionalne mržnje u Srba.
I šta sad - zagrajaće opozicija i Druga Srbija - treba li da se protiv Ace Srbina "borimo" skandirajući hipi-slogane Peace, brother, Peace i Make Love Not War. Ne, ne idem tako daleko, hipici su to davno pokušali, pa su neslavno propali. Ali zar Druga Srbija - ako već nije u stanju da Acu Srbina privoli na agape - ne bi mogla za početak da se izbori sa mržnjom u svojim redovima. Kako - to ne znam - ali ako nastavi ovako, Druga Srbija treba da zna da joj je sadašnja politika u dlaku ista kao i Acina i da se jednoga dana u maglovitoj (i sve maglovitijoj) budućnosti - kada Aci Srbinu istekne rok trajanja - vlasti neće dokopati ona, nego neki još jebeniji igrač koji će učiniti da Druga Srbija i opozicija počnu ovog Acu Srbina praviti od blata.
Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklame ispod, unapred smo zahvalni
