Svetislav Basara, kolumna za dnevni list Danas
Nije nepoznato da smešno i žalosno uvek idu u paru, a da bih vam to pokazao na primeru iz svakodnevnog života, podsetiću vas na svojevremeno vrlo popularne neme komedije čija se smehotresnost zasnivala na žalosnim, pa i tragičnim situacijama u koje su Čarli Čaplin, Stanlio & Olio (i proči) dovodili svoje filmske žrtve.
Biti, recimo, pogođen tortom u lice krajnje je žalosna i ponižavajuća situacija (pitajte B. Anri-Levija), ali je - bez obzira koliko se puta ta besmislica ponavljala - cenjenom publikumu uvek bila smešna. Osim scenarija i koreografije, u tim komedijama je veliku, možda i presudnu ulogu igrala i kostimografija. Jer pazite! Da je počem premijerka Ana Brnabićeva na kruševačkoj bini nastupila sa hitlerovskim brčićima, odevena u razvaljene, pet brojeva veće cipele, preširoke pantalone, preuski žaket i premali šešir, njena izjava da su zahvaljujući naporima Vlade Srbije "srpski sportisti osvojili gotovo sto medalja", bila bi propraćena salvom smeha, ovako - budući da je na binu izašla japijevski skockana - njen luping je u jednom delu javnosti prošao nezapaženo, dočim je u drugom prihvaćen zdravo za gotovo.
Idemo dalje. Da je JSP Vučić onomad u Krupnju na scenu izašao u kostimu nekog junaka Duška Kovačevića, njegova bi izjava, citiram - "U prvih šest meseci smo imali više od sto beba rođenih u Krupnju, što nismo imali cele 2016 godine, i to zahvaljujući između ostalog i svemu što se radilo u Krupnju", - bezbeli bi bila shvaćena kao pohvala nedremanim aktivistima SNS-a koji su - uprkos mnogobrojnim obavezama - našli vremena i snage da udarnički guze krupanjske snaše (jer ne vidim kako se drugačije može "imati više od sto beba"), ali pošto je JSP bio odeven "odgovorno i ozbiljno", to je shvaćeno - ili je bar JSP želeo da to tako bude shvaćeno - kao pokazatelj naglog porasta standarda i posledičnog jačanja libida i krupanjskih očinskih i materinskih instinkata.
Idemo još dalje. A šta bi, turimo prst na čelo, pa se zapitajmo, bilo da je odbrambeni popečitelj, Vulin, pre neki dan srpskom narodu i senatu svoju javnu ispovest, takoreći auto da fe - "kajem se što sam poštovao zakon, kajem se što sam govorio istinu" - izgovorio obučen u ludačku košulju? E, to bi, da kažemo, bilo jako dobro, u stvari bilo bi, kako to kažu Anglosasi, isuviše dobro da bi bilo istinito. U tom bi, naime, slučaju na lice mesta došao kombi klinike Anlava, iz kombija bi izašli medicinski radenici, sobalili bi Vulina na zemlju, špricali ga, uneli u kombi i vratili ga natrag u ludnicu, a sve bi to - kao u filmovima Čarlija Čaplina - pride bilo i smešno. Ovako je sve to tragično. A izgleda uspešno.
Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklame ispod, unapred smo zahvalni
