I u Srbiji i u Hrvatskoj ima mnogo važnih tema na unutrašnjem planu koje treba baciti u drugi plan međusobnim pominjanjem i skretanjem pažnje. Drago mi je što trenutno nema Hrvatske u novinama u Srbiji, zemljama treba period mira i međusobnog neprimećivanja, kaže profesor političkih nauka u Zagrebu Dejan Jović.
On kaže da je u štampi često nailazio na vesti koje su pomirljive, a u naslovima je bilo nešto drugo, čak i najava ratova.
"U Hrvatskoj je slično, komentarišu se izjave srpskih političara, naročito Vulina, koji je izgledao kao ministar za Hrvatsku i nije imao pozitivnu ulogu u odnosima. Nekad se izjave izvuku i stvara se loša atmosfera", kaže Jović.
Nedavno otkazanu posetu predsednika Srbije Aleksandra Vučića Hrvatskoj, Jović vidi kao rezultat šire situacije.
"Hrvatska gradi nacionalni identitet na devedesetim, naročito nakon 2013. kad je ušla u EU buknuo je osećaj da bi mogao da se preoblikuje nacionalni identitet. Sve dok je Hrvatska zarobljena u diskursu rata jako, je teško videti dobre odnose. Svaka izjava je povod za sukob, a to je i bio povod za otkazivanje, ta interpretacija. Moramo se odmaći od rata ako hoćemo dobre odnose".
Na pitanje da li balkanski političari rizikuju glasove na sledećim izborima kad afirmativno govore o komšijama, Jović kaže da treba naći balans između sećanja i zaborava.
"Sećanje u funkciji odavanja poštovanja žrtvamna i osude onih koji su rat započeli, mi smo zarobljenici ideje da smo slavili rat, scojialistički diskurs je pozitivno govorio o ratu. Problem je u korišćenju nasilja, ako se govori o ratu treba fokus biti na žrtvama i podsećati da se nikad ne dogodi. Ne možete živeti samo od uspomena".
Dejan Jović kaže da je slušao Vučićev govor na Bezbednosnom forumu, ističući da mu je zanimljivo što se predsednik Srbije prvi put osvrnuo na stanje u BiH u vezi s pitanjem Katalonije.
"Kosovo, Katalonija, BiH, to je bio redosled u njegovom govoru, to mi je zanimljivo. Treba postaviti pitanje - možda on zapravo govori o Kataloniji i očekivanjima i razočaranjima u kontekstu Republike Srpske, ona rečenica koja mi je bila kritička prema Madirdu, ali ako razmislite da je Srbiji možda veći interes uticaj u RS nego Kosovo, onda kritika Madrida ima smisla. Unutrašnji dijalog o Kosovu povezuje s pitanjem deklaracije o stanju srpske nacije, on je u svom inauguracionom ogovoru otvorio te dve teme, niko nije otvorio temu reintegracije Kosova, Srbija ne znam da li zna šta hoće na Kosovu, da li ima plan za reintegraciju Kosova, zato mi se čini da je Srbiji pitanje Kosova manje važno od BiH i RS", smatra Jović.
Tomas Kantrimen, bivši pomoćnik američkog državnog sekretara za međunarodnu bezbednost, izjavio je da lideri u regionu više vole da kreiraju atmosferu straha i etničkih razlika, nego da stvaraju demokratsko društvo.
"Voleo bih da čujem šta misli o Americi koja kreira jako mnogo straha u svetu. Opasno je kreirati strah, ali to nije specijalnost samo Balkana. Ne slažem se s njegovim predlogom da bi trebalo sačekati s ulaskom zapadnog Balkana u EU. Zagovornik sam brzog ulaska svih zemalja zajedno, jer što duže čekamo zemlje su u lošijem stanju, razlike su sve veće, a granice sve tvrđe. Zemlje bi bile mnogo bolje da su u EU, postoje strepnje da te zemlje nisu dovoljno spremne, pa ni Mađarska nije spremna, Kipar je više podelejen od BiH. EU treba da se širi kad može i koliko može. Veliki su rizici od dugog čekanja".
Profesor Jović smatra da se jugoslovenski narodi nisu dobro poznavali, dodajući da je malo ljudi iz Beograda studiralo u Zagrebu, ili da je retko ko učio slovenački ili makedonski jezik.
"Ja imam studente koji su oduševljeni što im se ništa nije loše dogodilo u Beogradu. Studenti iz Srbije dolaze u Zagreb sa strahom da će im se nešto dogoditi, a to je zato što se ne poznajemo. Srbi govore o Hrvatima, a nisu Hrvata živog videli, i obrnuto", rekao je Jović u Novom danu.
Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklame ispod, unapred smo zahvalni
